Prachye i dalje nema u blizini, ali Tony i Panna ponovo režiraju zajedno!
Nažalost, ovo je njihov najgori zajednički projekt do sada. Stvarno je trebalo znati od ničega napraviti nešto, iako je to nešto na granici da bude ništa, film u kojem se prvih sat vremena, izuzev iritantnih slow motiona, flashbackova i patetičnih plesnih treninga, ne događa apsolutno ništa, a onda na kraju, uz malo recikliranja dvojke, dođe veliki fajnal fajt, koji prođe jednako brzo kao što je i došao.
Pad akcijskog tajlandskog filma, od velikog reality spektakla do još jednog CGI/žice spektakla s većim naglaskom na vizualni stil, nego na kinetičke egzibicije, bio je očit još prije nekoliko godina, iako je drugi dio ove sage bio daleko bolji nego što su neki kritičari tvrdili, a bogami svjetlosnim godinama bolji od ovog, izravnog nastavka dvojke. U kojem naš glavni junak biva spašen iz ropstva pa nakon što ozdravi, kreće u osvetu, s novim fajterskim stilom prilagođenom borbi sa uništenim kostima i zglobovima – a koji izgleda više smiješno, nego efektno.
Ako znamo da je prvi dio bio odličan, drugi dobar, a treći sranje, nije čudo da je Tony na kraju svega odlučio napustiti filmski biznis i postati redovnik u budističkom samostanu. Kraj jedne ere, u svakom pogledu.