‘Naked Blood’ prije ‘Naked Blood’!
Doslovno, film koji je Hisayasu Sato snimio devet godina ranije, a onda kad je dobio valjda nešto više love za efekte, napravio i remake za devedesete, s puno više gore egzibicija, iako nije ni ‘Pleasure Kill’ nevina beba. Zapravo, ovo je u rangu dotičnog ozloglašenog pinku horora, s istom pričom i jednako uznemirujućim, ako već ne izrazito neopisivim ‘šok-scenama’.
A priča se bavi, dakle, eksperimentalnom drogom koja bol pretvara u užitak pa kronenbergovska lamentacija nad susretom seksa i nasilja, kroz sudbine tri ženska eksperimentalna kunića, znanstvenice i njezinog ne pretjerano zdravijeg sina, dolazi u poznate sfere eksplicitnog dočaravanja premise.
Što ukratko znači: žena koja se ševi s uramljenom fotografijom u krevetu punom bijelih miševa, masturbacija vilicom i nožem te dva silovanja (od čega jedno incest). I sve to zapakirano u poetiku video igara. Odlično!
