Pieta
Kako je Kim Ki-duk za svoj možda najlošiji film u karijeri dobio najprestižniju nagradu u karijeri? Pa, najvjerojatnije zato što se, kako to s nagradama već biva, Venecija odlučila konačno iskupiti za to što Zlatnog lava nije dala ‘Bin-jipu’ ili nekom drugom remek-djelu iz Ki-dukove starije faze karijere, onoj koja ga je 2008. dovela do ludila, odlaska s filmske scene, a potom i do katarze s odličnim ‘Arirangom’ te konačnog povratka u redateljski stolac.
Slom živaca ostavio je, nažalost, traga i na stvaralaštvu korejskog velikana – ‘Pieta’, njegov veliki povratak u prvu arthouse ligu, ali i film koji je unatoč Zlatnom lavu podijelio kritiku, nije problematičan zbog očito strašno niskog budžeta. Naprotiv, to mu ide u prilog, jer Kim Ki-duk već dugo, od svojih celuloidnih početaka, nije ovako uvjerljivo i opako oslikavao socijalu i prljavštinu društva. Vraćena je i doza okrutnosti, nevjerojatna količina surovog i sirovog nasilja i seksualnosti, ali sve to ovog puta pomalo nategnuto, nerijetko nepotrebno i često jako, jako prazno.
Priča je to o nihilističkom utjerivaču dugova kojem se život mijenja kada mu na vrata zakuca MILF-ača koja tvrdi da mu je majka, iako mu ponekad izdrka pimpek, a on njoj nabije šaku u spolovilo – mada je koncept otvoren za mnoga zanimljiva rješenja, ‘Pieta’ je u konačnici ne grozan, ali svejedno slab komad moderne nonkonformističke Koreje.
Uterivač dugova
Proslavljeni Ki-duk Kim (‘Samaria’ aka ‘Samarićanka’, iz 2004.) potpisuje se kao kompletan autor kompleksne filmske priče o iskupljenju, osveti, o porodici. Režiser ide i šire, pa se bavi i socijalnom tematikom, dajući oštru kritiku kapitalističkog društva koje je poremetilo davno utvrđene tradicionalne vrednosti Južne Koreje.
Minimalistički koncipiran scenario, u fokus stavlja nemilosrdnog uterivača dugova. Svaki dužnik mora da plati za nepromišljeni postupak (pozajmiti je lako, no vratiti dug mnogo, mnogo teže). Siromašni radnici koji naporno rade u skučenim mehaničarskim radionicama, jedva sastavljaju kraj s krajem, pa je kratkoročna pozajmica od zelenaša iskušenje kojem teško mogu da odole. Posledice su stravične. Ostaješ bogalj ili odlaziš s ovog sveta. Zaplet nastaje onog trenutka kada u monoton život uterivača dugova uđe starija žena, s tvrdnjom da mu je majka koja ga je napustila odmah pošto ga je rodila…
Južnokorejski reditelj servira nam tešku životnu dramu. Naglašeno nasilje sa dosta šokantnih kadrova, ima za posledicu prilično neprijatan sadržaj (iako to nije ništa novo, jer ljudi padaju u nesvest na projekcijama njegovih filmova). Ostajući dosledan specifičnom rediteljskom rukopisu, očito da ni ovde beskompromisni filmadžija nije odstupio ni za pedalj, ne praveći bilo kakve ustupke komercijalnom aspektu čitavog projekta. Realno gledano, ušao je svesno u rizik da naruši gledljvost filma, jer izvesno je da neće svako moći da razume njegov umetnički senzibilitet, niti da otprati sve do samog kraja.
Intenzivno nasilje s početka radnje, postepeno prerasta u detaljnu psihološku studiju, što nas neminovno dovodi do katarze glavnog protagoniste u efektno oslikanoj završnici. Umešna režija uspeva da nam predoči širok spektar emocija nesrećnih likova zahvaćenih u vrtlogu života, iz koga nema izlaza.
Odlična glumačka izdanja u kojima gledamo Min-soo Jo i Jung-Jin Lee, savršeno su uklopljena u kontekst priče, pa je sigurno da im pripadaju ogromne zasluge što ova drama izgleda kao autentična životna priča. Sam režiser se bavio i montažom kadrova čime je uspeo da nepretenciozan rad kamere pretoči u jednu sumornu atmosferu. Scena kada u gro planu vidimo mnoštvo radionica lociranih na malom prostoru živopisno oslikava siromaštvo, beznađe i užas s kojim se svakodnevno suočava tzv. mali običan čovek. Naravno da je posebna pažnja posvećena složenom odnosa sina i majke, što je zapravo vešto zakamuflirana iluzija, sredstvo, da se grešnik navede da odgovara za zlo i nesreću koju je naneo brojnim porodicama. U ime njegovog veličanstva Novca. I u interesu ljudske pohlepe.
Imajući u vidu da je režiser inspiraciju da napravi ovakav film, pronašao u umetničkom delu koje vuče korene iz hrišćanske religije (Mikelanđelova skulptura – Pijeta), evidentno je da nosi poruku kojom se obraća modernoj civilizaciji, usmerenoj ka besomučnoj trci za kapitalom i enormnim bogaćenjem, zarad komfornog stila življenja. Emotivno jaka drama koja će vas prodrmati, osvestiti i navesti da dobro razmislite kuda idemo i da se zapitamo šta je danas prioritet u našim malim životima. Da li je čovečanstvo na pravom putu ili je negde skrenulo, rizikujući sopstvenu propast ?!