Svi znamo koji su najbolji dijelovi pornića iz sedamdesetih, zar ne?
Pa gluma, naravno, svi oni divni dijalozi i pokušaji karakterizacije likova, opsesija snimanja 'pravog filma' u sklopu s eksplicitnim seksom. A sad zamislite da netko uzme samo te urnebesne dijaloške dijelove i od njih napravi jedan samostalan film bez eksplicitnog seksa! Zašto bi to itko normalan gledao? Normalan nitko, zasigurno, ali za nas čudake, Anna Biller ispunjava sve želje – ne samo da je režirala modernu verziju ovakvog koncepta, već se stavila u glavnu ulogu, kućanice Vive, koja u boemštini seksualne revolucije Los Angelesa sedamdesetih otkriva različite aspekte svoje seksualnosti.
I pri tome prolazi kroz svijet u kojem svi namjerno robotski glume namjerno debilne dijaloge, prošarane pokojim extra-cheesy soft-coreom. I sve to u iznimno inteligentnoj produkciji, sa svim nužnim elementima, od drečavih boja i čitanja porno magazina u kadi do nudističkih kampova i obavezne scene igranja tenisa.
Bilo je samo pitanje vremena kad će grindhouse revival donijeti i čistu posvetu staroj seksploataciji – evo je. Super ideja, odlična izvedba, samo nema stvarno nikakvog razloga da traje dva sata.
