Nisi oprao zube, majketigaspalim!
Britansko pogansko selo.
Ne vjeruj Britancu koji svoje filmove hvali – to je prvo pravilo gledanja bilo čega što dolazi iz Britanije, a da je strašno ishvalila britanska kritika. Posebno ako govorimo o žanrovskim ostvarenjima. A posebno ako govorimo o žanrovskim ostvarenjima koja odlaze iz nedavno oživljenog legendarnog studija!
‘Wake Wood’ je prvi naslov legendarnog Hammera (snimljen u koprodukciji s Ircima) nakon čak 30 godina, film koji je kikstartao proizvodnju i na otoku odmah bio razvikan kao ‘Wickerman 21. stoljeća’. No je li uistinu tako?
Scenarij je dobar, priča je kul – bračni par ostaje bez kćeri, nakon čega u mjestašcu zvanom Wake Wood otkrivaju lokalni poganski ritual, pomoću kojeg mrtvi ustaju iz grobova. Pa odluče probati…
No izvedba, iako nije jako loša, nažalost je mogla biti i bolja. Nije problem u nedostatku novca i tome što ne krije niskobudžetni karakter, nego što je film jednostavno snimljen i režiran kao prosječni TV/STV proizvod. Creepy djeca su uvijek plus, ima finih old school ljigavosti pa čak i scenu ubojstva kravljom guzicom, ali smeta to što je stvarno mogao odličan, s malo boljim autorskim zahvatom.
Ritual
Igračke za groblje
![‘[REC]³ Génesis’ (2012)](http://www.zuti-titl.com/wp-content/uploads/2012/07/krunica-150x150.png)
Vraćanje iz mrtvih
Nastao u irsko-britanskoj koprodukciji pod okriljem nekada jake produkcijske kuće ‘Hammer Films’, snimljen je atmosferičan horor. David Keating je utisnuo režiserski pečat na morbidnu priču nastalu po ideji koscenariste Brendana McCarthyja. Sam režiser je nešto tu doradio i prepravio i eto nama konačne verzije.
Smeštena u ruralnim predelima Irske, u provincijskom mestašcu Wake Wood, narativ se bavi paganskim običajima koji običnim ljudima deluju nestvarno, poput kojekakve budalaštine. Mladi bračni par, veterinar Patrick i farmaceutkinja Louise, nakon tragičnog gubitka ćerke jedinice Alice, emotivno rastrojeni razmišljaju da napuste mesto. Stariji gospodin Arthur, ponudi se da im pomogne da se izbore s porodičnom tragedijom. Nudi im pogodbu: može da im vrati nastradalu ćerkicu u život, ali samo na tri dana. Uslov je da oni ostanu i dalje da žive i rade kao lojalni meštani Wake Wooda…
Odabrane lokacije u okrugu Donegal, u živopisnoj Irskoj, uz tehničku podršku koju je pružio švedski Övraby Studios, obezbedile su više nego pristojne produkcione uslove. Solidan rad kamere, uz standardne efekte karakteristične za ovaj žanr i prikladnu muzičku pozadinu, ipak nisu suštinski promenili ništa. Naročito kvalitet filma. Razlog tome je traljav scenario, jer odmah nakon uvodnog dela počinje da klizi u dosadnjikavu koještariju. Slaba dramaturgija i iritantno glup rasplet, zaista ostavljaju nepovoljan utisak.
Što se tiče glumačkih dostignuća , pa moglo bi se reći da su tu negde, u granicama osrednjeg. Aidan Gillen nije loše odradio svoj posao, što bi se moglo reći i za njegovu partnerku, Evu Birthistle. Iskusni vuk britanskog teatra, Timothy Spall prikazao je jedan sveden performans, dajući nam pomalo misteriozan, no istovremeno i dobronameran lik Arthura. Najveći promašaj je Ella Connolly, jer devojčica je neuverljivo oslikala oživljenu ćerkicu Alice. Potpuno sterilna, nezanimljiva izvedba, iako je Alice od krucijalnog značaja za tok i sam epilog radnje.
Na osnovu svega izrečenog, mišljenja sam da je ova horor pričica podbacila, jer ne postiže svrhu: mlako, sa tek par zapaženijih sekvenci strave i užasa. A to je nedovoljno da dosegne barem do proseka u okvirima žanra. Možda je bolje da se preskoči i potraži neka drugačija alternativa, jer ovo više smara no što zabavlja.