Još jedni japanski zombiji.
Niskobudžetni, zapravo jako jeftini i dugi svega šezdesetak minuta, s minimalnom količinom likova, dijaloga, radnje… Ne, nije pinku eiga, iako svi ovi pojmovi gotovo da udovoljavaju etiketi, već čudan, komorni eksplo-J-pop-triler, koji čak i uspijeva biti koliko toliko atmosferičan, ako imamo na umu to da je očito snimljen s digitalkom za sitne pare i bez neke velike ideje o tome što napraviti s tih 60 minuta.
Ovog puta, nema masovki, nema potoka krvi i ljutih borbi s još ljućim živim mrtvacima, već tek jedna policajka koja se budi u napuštenoj bolnici i bježi od jednog zombija (koji pomalo izgleda kao Frankenstein, a što je opet nekako ista stvar, kad malo bolje razmislimo…), pokušavajući shvatiti što se zapravo događa.
Rezultat svakako nije za svakoga – nema akcije (osim na kraju), nema horora (osim malo na kraju), nema većine toga što bi čovjek očekivao, ali kompletisti koji vole zombije i Japan gledat će ga iz dva razloga: zato jer su kompletisti i zato jer glavnu ulogu ima Ai Kawanaka, poznati Gravure idol. A ako vam to nisu dovoljno dobri razlozi, nećete pronaći niti jedan drugi za potrošiti sat vremena uz ovu zgodnu malu debilanu.
